Општина Црна Трава званична презентација

Председници општине од 1878.године до данас

У историји  Црне Траве сачувана су имена ових људи који су  обављали дужност председника општине. До краја другог светскограта на данашњој територији Општине постојао је већи број општина,тако да су овде скупљена имена свих оних који су били председници општина на територији Црне Траве.

Црнотравска

 народна ношња

 Црна Трава

Из историје Црне Траве

Црна Трава је епско-лирски крај. Епски, јер уме да цени херојске врлине, да се бори и не предаје. Лирски, јер уме да се радује, да живи, да воли, да се одушевљава и поноси свим оним што га краси.

 

На 66 км удаљености,  југоисточно од Лесковца, у горњем сливу реке Власине, на надморској висини од 920 метара, између планина Чемерника, Острозуба и Плане, налази се живописна котлина у  чијем је центру, на ушћу Чемерчице у Власину, општински центар - варошица Црна Трава.

 

Околне шуме и травнате површине, чиста и нетакнута природа окружују дивну варошицу Црна Трава која по свом природном положају и конфигурацији терена неодољиво подсећа на орловско гнездо. Широки видик живописних предела који личе на шарене тепихе у магличарском плаветнилу са дебелим хладовинама у најтоплије годишње доба, поред шума богатим дивљачима, идеалних терена за зимске спортове и плаже на Власинском језеру које јеудаљено 10 км од Црне Траве, представљају шири простор општине и чине комплетан услов за широку посету домаћи и страних туриста током целе године.

 

Општина Црна Трава заузима површину од 318 Км2. Има 25 насељених места. Припада Јабланичком округу и најмања је општина у пограничној зони.

Шире посматрано подручје општине Црна Трава оивичено је Грделичком клисуроми долином Јужне Мораве са запада, огранцима Суве планине са севера, србско – бугарском границом са истока и Власинским језером са југа.

 

Захвалност жени

 

"Помислили сте да сте у неком крају где су жене домаћини. Јер у Црној Трави на улици у пољу  и за столом видите већином жене. Отресите, госпоствена држања и врло слободне. Оне су заиста домаћини у Црној Трави" - Политика 1927. Вук Драговић.

С првим лепим данима пратиле би мужеве у печалбу. Све до касне јесени остајале су саме са малом децом и изнемоглим старцима. Сви послови падали би на њихова плећа . Оне су орале њиву, чувале стоку, косиле ливаду, жњеле жито. Живот тежак, пун самоће у планинским селима али пун љубави према породици. У кревету би легале са босиљком испод јастука да би сневале неки бољи живот. Живеле су чекајући са погледом у даљину.

 

Најстари становници у црнотравском крају били су Џидови, а после њих Латини. У летопису црнотравском се истиче да у V. веку пре Христа су овде била настањена Илирска племена, а у II. веку после Xриста завладали су римљани. У време римљана у овом крају се рудовало, па и данас постоје остаци копања и прераде руде гвожђа у самоковима, а и постоје многе ископине у облику ровина.

 По деоби Римског царства (395) на Источно и Западно, ови крајеви падају под Источно Римско царство (Византија), које ће у овим крајевима владати све до пред XII века. У летопису цркве стоји да је у IX и X веку Црна Трава била пуст крај, без људи, покривен шумама и са много дивљих звери. Од становника је био само један калуђер са неколико манастирских чобана, који су чували манастирску стоку (манастир се налазио испод Црног Врха, преко пута Чуке, на једном брежуљку, а и данас то место носи назив Манастириште, а две ливаде носе црквена имена: Свети Никола и Попадика). Припадао је цариградској патријаршији.

 Тврди се да да је Црна Трава у доба турака била слободно село и да су имали од турског цара „берат ферман“-да се турчин несме у рејону Црна Трава никако задржавати, сем што има право, кад га пут нанесе запалити дуван и потковати коња па је дужан одмах отпутовати-према напису Животе Љ. Предића. Тако је постао центар са околним црнотравским махалама. Према тврђењу Јована Цветковића Социјала-постанак махала не треба доводити у везу са варошицом Црна Трава. На овакав став доводи га стање у доба турака када је Козарница била Самоков а Црна Tрава -  Вигњиште-односно на обадва места се прерађивала руда гвожђа. Махале се састоје од неколико кућа. У скоро свим селима, нарочито у горњој половини, те куће су од чврстог материјала. У народу се верује да је Црна Трава два пута била насељавана. На једном месту-„на куп“ према првом тврђењу. У прво време било је свега 17 кућа са махалама: Чукуруска на истоку, Тодоровска на североистоку, Обрадовска на југу, Бабичевска на западу итд. Скупно су живели да би се лакше бранили од напада турака и других нападача. На ово их је упућивала тајанственост ових шумовитих предела-те се нису одлучивали на раштрканост кућа. Под ужом Црном Травом подразумевамо: Златанце, Јовановце, Чуку, Обрадовце, Тодоровце и Црну Траву. Зна се да су ту становници чували стоку, коју су напасали по планинама. На висовима су подизали штале и трле те се један део породица-млађи и јанстарији део породице одређивао за чување стоке у шталама и трлама- одлучивао на сталан живот и боравак на тим планинским висовима. У доба слабљења турске моћи, нестали су услови који су проузроковали ушорене типове насеља. Тако је становништво из централног дела се преселило тамо где су им биле трле и штале на планинским висовима Плане и Чемерника. При померању водили су рачуна о заклањању од јаких ветрова и обезбеђењу пијаће воде како за људе тако и за стоку. Тако су се раселили. Ту где је село Црна Трава остао је само турски чардак и конак-две зграде, једна испод ушћа Чемернице у Власину и друга изнад, нерачунајући цркву на обали реке Власине. Пре ослобођења од турака на овом месту на реци Власини подигнуте су воденице. На том месту Цена Самчекинца отворио је продавницу(дућан)-Ценина радња(дућан) покривен(а) сламом налазио(ла) се на месту где је данас парк, а кућа за становање где је стамбена зграда-дувана, воћа и поврћа и од трговине се углавном живело. Он није имао деце па је посинио Расина:брацу, Милића, Тозу и Стевана. За овим су у центар Црне Траве сишли Ивићевци-од којих су данас Ивићи (4 куће)-је око 1834. године дошао из Чуке Печиновске-као занатлија деда Милутин самарџија се први преселио-населио се изнад ушћа Чемернице у Власину. Потом су дошли Спасићи (3 куће)-потомци храброг устаничког вође и хајдука Николе Белкића, вође из првог српског устанка у борби за ослобођење од Турака.

Општина Црна Трава

Трг Милентија Поповића 61, 16215 Црна Трава

Teл/фakс 016 811 118.

ПИБ 101064719

Радно време: од понедељка до петка од 7:00 до 15:00

Информативни центар Општине

016 811 118

063 690 890

062 548 785

Мапа сајта

Copyright © 2013 - All Rights Reserved | opština crna trava

web: g@sa